• Pipreski Zorana bb, Botoš
  • +381 23 877 210
  • office@bioelektra.rs
  • Pipreski Zorana bb, Botoš, Zrenjanin
  • +381 23 877 210
  • office@bioelektra.rs
Logo
Botoš

Futuristički prizor u banatskoj ravnici

Srbija planira da poveća udeo električne energije iz obnovljivih izvora sa sadašnjih 22 na 27 odsto, pa ne čudi što je sve više privatnih inicijativa usmerenih na izgradnju mini postrojenja i elektrana za te namene.

A resursa koji omogućavaju realizaciju tih projekata i te kako ima. Osim brzih rečni tokovi u centralnoj Srbiji, tu je i neiskorišćeni potencijal vetra u Banatu, kao i biljni ostaci na njivama u celoj Vojvodini. Nedavno otvorena bioelektrana u Botošu, koja deluje kao futuristički prizor u banatskoj ravnici, prvo je postrojenja u našoj državi koje po najnovijoj holandskoj tehnologiji proizvodi struju iz bio mase sa njiva. Srbija je na dobrom putu da kroz privatnu inicijativu izgradi širom zemlje postrojenja koja će dopunjavati veliki energetski sistem, smatraju svi koji su bili uključeni u ovaj projekat, počev od srpskog Ministarstva energetike, do holandske vlade koja je bespovratnim sredstvima pomogla da se postrojenje izgradi.

- Tačno je da Srbija ima obavezu prema Istočnoevropskoj energetskoj zajednici da poveća proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, ali ono što je još značajnije to su obaveze koje, kao država i društvo, imamo prema generacijama koje dolaze. Svojoj deci moramo da obezbedimo kvalitetne uslove za život što, osim zdravog okruženja, podrazumeva odgovorniji odnos prema korišćenju obnovljivih izvora energije. U protekle dve godine dosta toga je urađeno na tom planu. Iz obnovljivih izvora dobijamo 80 megavata električne energije i imamo još 12 projekata koji imaju status privremenog, povlašćenog proizvođača, što znači da su u nekoj fazi izgradnje. To garantuje proizvodnju još 480 megavata. Srbija raspolaže godišnjim potencijalom od 5,56 miliona tona ekvivalenta nafte iz obnovljivih izvora, od čega je 3,4 miliona tona iz bio mase - kaže ministar energetike Aleksandar Antić.

Bioelektrane u koju je uloženo 2,5 miliona evra, prepoznata je kao značajan poduhvat koji je dobio bespovratnu subvenciju holandske vlade od 688.000 evra. Postrojenje je nedavno dobilo i podršku od 275.000 dolara u okviru projekta "Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji", koji ∀㤅nansira Globalni fond za zaštitu životne sredine, a sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike. Erste banka je, kroz projektno ∀㤅nansiranje, u izgradnju biogasnog postrojenja uložila 1,2 miliona evra.

Srbija treba da nastavi sa procesom diverzi∀㤅kacije energetskog sistema, jer je to provereni put do e∀㤅kasnijeg funkcionisanja. Holandija je spremna da i dalje bude partner Srbiji, s obzirom na to da su naša iskustva u oblasti bio, vetro i geotermalne energije velika. Mi želimo da deo tog iskustva ovde prenesemo - poručuje Henk van den Dol, ambasador Holandije u Srbiji.

Kada je pre pet godina na jednom sajmu u inostranstvu video predstavnike holandske ∀㤅rme Host koja proizvodi tehnologiju za preradu biomase, Branislav Pomoriški, direktor zadruge Mladost u Botošu znao je šta je rešenje za ideju koju želi da ostvari u Banatu.

Brzo smo se uverili da naši domaćini razumeju prednosti nove tehnologije i da su sposobni da projekat izvedu do kraja. Zato smo se odlučili za uspostavljanje dugoročne saradnje. Ponosna sam što je postrojenje gotovo i što ga možemo pokazati drugim investitorima. Ovo postrojenje omogućava da se biomasa najpre konvertuje u bioenergiju, a potom u električnu i toplotnu - objašnjava Martine Klavert, predstavnik kompanije Host.

Bioelektrana je nastavak aktivnosti preduzeća Mladost doo u Botošu koje obrađuje oko 1.000 hektara zemlje a zahvaljujući funkcionalnom zalivnom sistemu na značajnim površinama realizuje se postrna, druga setva. Time se, bez narušavanja postojećeg robnog bilansa, obezbeđuje različita silaža, čime se stvara minimalna, ali trajna i sigurna, sirovinska baza za kontinuirani rad elektrane. Visokoautomatizovana elektrana zapošljava mali broj ljudi a najviše radnika zapravo je potrebno oko dopremanja sirovine i uklanjanja silaže. Primarni proizvod elektrane je električna energija koju će preuzimati EPS, a sekundarni su toplotna energija i visokokvalitetna organska đubriva. Projektom su predviđene tri faze, od kojih je svaka projektovana sa kapacitetom od 600 kilovata. Ukupna snaga je 1,8 megavata, a planirana proizvodnja oko 15 miliona kilovat-časova električne energije.

Korisni nusproizvodi - Bioelektrana može da bude nosilac razvoja ovog dela Banata, pre svega kroz korišćenje sekundarnih proizvoda poput toplotne energije koja je nusproizvod u postrojenju. Sekundarni proizvod je i organsko đubrivo koje je korisno za poljoprivrednike, naročito za one koji se opredele za organsku proizvodnju. Za prvu fazu i prvu godinu rada imamo obezbeđenu sirovinu za normalno funkcionisanje elektrane od 600 kilovata. Kada se postrojenje proširi više ćemo se oslanjati na kooperante - objašnjava osnivač bioelektrane Branislav Pomoriški.